Палестинске игре речи

Читамо како се "премијер" Махмуд Абас кандидује на изборима у недељу да наследи Јасера Арафата на месту "председника" "Палестине".

Ја се извињавам, али премијер, према Енциклопедији Британици, значи "шеф извршне гране власти у државама са парламентарним системом". Упркос десетинама хиљада погодака за господина Абаса као премијера, он се ни на један једини начин не уклапа у овај опис.

Да, ту је и проблем што не постоји држава под именом Палестина. Арапске мапе је приказују на месту Израела. УН признају њено постојање. Као и одређене телефонске компаније – на пример, француски Bouygues Telecom и Bell Canada. Па ипак, такво место не постоји.

Неко може да одбаци употребу ових термина као симптом истог недостатка реализма који је поткопавао ратне напоре палестинских Арапа од 1948. Али они такође промовишу палестин палестинске циљеве (љубазан начин да се каже, "уништење Израела") на виталан начин.

У ери када борба за јавно мњење има значај који конкурише сукобу војски, успех палестинских Арапа у истицању ових ставки им је донео критичну подршку међу политичарима, новинарима, академским светом, уличним демонстрантима и НВО (не-владине организације) активистима. Заједно, ових много помоћника одржавају палестинске напоре у животу.

Посебно у дугорочном спору са статичном ситуацијом на терену, јавно мњење има велики значај. То је зато што речи рефлектују идеје – а идеје мотивишу људе. Оружје, само по себи је инертно; данас идеје инспиришу људе да узму оружје или жртвују своје животе. Софтвер управља хардвером.

Израел побеђује због основне географске номенклатуре. Држава је на енглеском позната као Израел, а не као Ционистички ентитет. Њена престоница је Јерусалим, не Ал-Кудс. Слично, Temple Mount и Западни зид имају много већи оптицај него Ал-Харам аш-Шариф или Ал-Бурак. Баријера за одвајање се много чешће зове сигурносна ограда (security fence) (која брани улаз палестинским бомбашима-самоубицама) него зид за одвајање (separation wall) (што подсећа на подељени Берлин).

У другим случајевима, међутим, термини палестинских Арапа доминирају у употреби у енглеском језику, што помаже у добијању рата за јавно мњење.

• Колаборациониста значи неко ко "издајнички сарађује" што подсећа на Французе и Норвежане који су издали своје отаџбине нацистима. Ипак, овај термин (а не термини информатор, кртица, или агент) универзално описује оне палестинске Арапе који пружају информације Израелу.

• Избеглички статус се обично односи на некога ко је, "због добро основаног страха од прогона . . . је изван земље чији је држављанин," али не и на потомке те особе. У палестинском случају, међутим, деца, унуци и праунуци избеглица такође носе избеглички статус. Један демограф процењује да више од 95% такозваних палестинских Арапа, избеглица никада није побегло ниодакле. Па ипак, овај израз је и даље у употреби, што имплицира да милиони палестинских Арапа имају право да пређу у Израел.

• Насеље се дефинише као мала заједница или група домаћинстава у новој области. Иако неки јеврејски градови на Западној Обали и у Гази имају десетине хиљада становника и постоје готово четири деценије, насеља, са својим призвуком колонијализма, представљају њихово готово општо име.

• Окупиране територије имплицира да је палестинска држава постојала 1967, када је Израел освојио Западну Обалу и Газу. Ово није случај, што ове територије чини правно спорним територијама, а не окупираним територијама.

• Спирала насиља, израз који је председник Џорџ В. Буш усвојио ("спирала насиља мора да се прекине у циљу да мировни процес … отпочне"), имплицира моралну једнакост између убијања израелских цивила и палестинских Арапа-терориста. То је бркање паликуће и ватрогасаца.

• Мировни камп у Израелу – израз који потиче од лењинове употребе – односи се на оне са левице који верују да је задовољавање смртних непријатеља једини начин да се оконча палестинска агресија. Они који се залажу за друге приступе (попут застрашивања) имплицитно чине "ратни камп." У ствари, сви Израелци су у "мировном кампу" у смислу да сви желе да се оконча сукоб; нико од њих не стреми убијању палестинских Арапа, окупацији Каира, или уништењу Сирије.

Арапи можда заостају за Израелом у дохотку по глави становника или напредном наоружању, али они далеко воде на семантичком бојишту. Ко би, пре једног века, и помислио да ће Јевреји бити бољи војници а Арапи бољи публицисти?

Related Topics:  Arab-Israel conflict & diplomacy, Palestinians receive the latest by email: subscribe to daniel pipes' free mailing list This text may be reposted or forwarded so long as it is presented as an integral whole with complete information provided about its author, date, place of publication, and original URL.